Историјска секција
О БРУСУ
Бруска општина се простире у јужном делу Централне Србије захватајући територију источног дела Копаоника. Граничи се са општинама: Рашка, Лепосавић, Куршумлија, Блаце, Крушевац и Александровац. У административном погледу припада Расинском округу са седиштем у Крушевцу. Општина обухвата територију од 605,82 км2 са 58 насеља у којима по последњем попису из 2022. године живи 13594 становника или око 22 становника на километар квадратни. У односу на претходни попис становништва из 2011. године када је било 16317 становника, број становника између два последња пописа у општини смањио се за 2723 становника или 16,69%.
Рељеф Бруске општине је планински. Облици рељефа су јако изражени. Висинска разлика између највише тачке (Панчићев врх 2017 м) и најниже тачке (село Златари око 300 м) износи преко 1700 м. Брус представља средиште источне подгорине Копаоника и центар истоимене општине.
Бруско насеље је стационирано на ушћу Грашевачке реке и Бељићког потока у Расину, у висинској зони 400-485 метара. Брус се налази 52 км југозападно од Крушевца и 246 км јужно од Београда. Географске кординате насеља су 43о23ʼ северне географске ширине и 21о2ʼ источне географске дужине. Површина урбане територије, по актуелном Генералном урбанистичком плану из 1986. године износи 456, а катастарска 270 хектара. Насеље обухвата седам урбаних целина: Центар (Град), Арсинац, Селиште, Циган-малу, Стрелиште, Металику (стара сточна пијаца) и Расадник.
По попису становништва из 2022. године у Брусу живи 4183 становника у 1514 домаћинстава. У односу на претходни попис из 2011. године када је Брус имао 4636 становника и 1507 домаћинстава број становника се поново смањио и то за 453 становника или 9,77% а број домаћинстава се, напротив, повећао за 7 или 0,46%. Наведени подаци нам јасно указују на нешто мањи пад урбане популације у нашој општини и континуирано и све веће смањење руралног становништва. Динамика опадања сеоског становништва у укупној општинској популацији већа је од темпа опадања урбане популације, што указује на све већу присутност континуираног исељавања становништва из сеоских насеља бруске општине, не у Брус, него у друга подручја.
Неповољну старосну структуру становништва у бруској општини показују и следећи подаци последњег пописа: Од укупно 13594 становника у општини мушког становништва има 7026 а женског 6568, од тога пунолетних је 11579 а малолетника свега 2015, просечна старост становништва је 47,07 година. У самом Брусу старосна структура је нешто повољнија: Од укупно 4183 становника мушког пола је 2094 а женског 2089, пунолетних је 3487 а малолетних 696, док је просечна старост становника у Брусу 45 година.
У етничком погледу становништво Бруса је доста хомогено. По попису из 2011. године од 4636 становника 4476 су Срби, 78 Роми, 10 муслимани, 5 Црногорци, 4 Горанци, 3 Југословени, 2 Хрвати, 2 Мађари, 1 Бугари, 1 Словенци, 7 се воде под рубриком остали, 27 се нису изјаснили по етничкој припадности, док се 20 воде под рубриком непознато.
Прошлост Бруса, посебно она старија, није довољно проучена, као уосталом и других насеља у његовом непосредном окружењу. Трагова старих насеља има на више локалитета. Њихово постојање сведочи да је човек на овом простору обитавао још у најстарија времена. О постанку Бруса постоје неслагања. По неким тврдњама постанак Бруса је новијег датума и везује се за историју српске државе у првим деценијама XIX века, док је по другим Брус знатно старије насеље. Иако се Брус нигде не помиње као насеље у средњем веку, ипак се његов постанак може везати за руднике којих је било много у то доба на Копаонику. Територија данашњег Бруса се налази усред рударског предела са остацима рударске делатности као што су огромне гомиле згуре, развалина од самокова, топионица и слично.
Може се поузано констатовати да је територија данашњег насеља Брус, укључујући ту и његову околину, насељена од најранијих фаза досељавања српског народа на овом простору. Ову претпоставку, између осталог, потврђују манастири у Милентији и Лепенцу, град Козник и други средњовековни споменици. „Претпоставља се да је првобитно насеље, претеча данашњег града, било на Градишту (517 м), изнад сутеске и лактастог скретања Расине, одакле се контролисао пролаз ка Горњој Расини и некадашњим копаоничким рудницима. На овом локалитету постоје остаци средњовековне утврде, са две „донжон куле“, која се простирала на два врха повезана природном гредом којом се пружао зид.
У непосредној близини, на Радевачком брегу, је црквиште Св. Петке чији је настанак датиран у XII веку, и које је највероватније било у функционалној вези са утврђењем.
Нетачне су тврдње неких истраживача да је Брус основан 1833. године, одмах по присаједињењу Кнежевини Србији шест нахија, које је Карађорђе ослободио у Првом српском устанку, међу којима је била и Крушевачка нахија а у чијем се саставу налазио и бруски крај. По њиховим тврдњама Брус је основан 1833. као српско војно погранично упориште за одбрану Жупе и Копаоника од Турака. Међутим, ове тврдње не одговарају истини. Наиме, кључни догађај за настанак данашњег бруског насеља је градња цркве „на Брусу“. По казивању Радослава Љ. Павловића „за турске владавине Брус је „јалија“ (празна и ненасељена спахијска земља), испаша за овце засеока Мале (Доње) Грабовнице. Господар сеоски ага – Турчин, дао је ову јалију у размену за добру (белу) кобилу и ћуп масла Живку Старинцу из Дртеваца. Живко поклања јалију општини бруској (засеоку Тршановцима) и одређује да се на дарованом земљишту подигне црква и да она заувек остане црквена“.
Вероватно по самом наређењу кнеза Милоша и уз његову новчану помоћ, на десној обали Расине и на ушћу Грашевачке реке у Расину „на Брусу“, саграђена је 1836. године црква Светог Преображења. Сам топоним „на Брусу“ јасно нам указује на облик земљишта на коме је саграђена црква, који неодољиво подсећа на брус за оштрење косе, па отуда и данашње име насеља Брус које се временом развило око месне цркве. Годину дана по изградњи цркве, 1837. на десној страни од ње идући ка западу, подижу се први дућани и куће, који су представљали језгро првог бруског насеља. Све ово нас наводи на закључак да је Брус основан 1837. године.
По тврдњама Радослава Љ. Павловића овде се прво настанио неки Стојановић, мутавџија из засеока Жиљака. Поред пута подигао је кућу „дашчару“, уз кућу радионицу у којој је ткао разне ствари потребне селу као и путујућим кириџијама. Шездесетих година прошлог века (мисли се на XIX век), на левој страни цркве идући ка западу, над десном обалом Расине изграђене су куће за становање, трговачке и занатлијске радње од слабог материјала на „плацевима“ издељеног црквеног земљишта, „откупљеног“ од Цркве.
О значају цркве за формирање бруског насеља најбоље сведоче речи Феликса Каница: „Брус је варошица груписана око своје нове школе и беле цркве, коју је саградио кнез Милош 1830. године. На ту цркву Христовог преображења упућене су, поред мале чаршије, четири парохије са 42 насеља. Варошица пријатно одудара од убогих пастирских насеља на Копаонику и ако би на падинама ове планине опет оживело рударство, њен значај би могао знатно да порасте. Године 1905. место је имало 360 душа у 70 кућа“.
Феликс Каниц у наведеном тексту греши када каже да је црква подигнута 1830. године. Иначе о Брусу слично говори и Милан Ђ. Милићевић: „Брус, друга варошица у крушевачком округу, 7 сати на југ од Крушевца, на десној страни Расине, под Копаоником. Брус је мало месташце, у врло лепом крају. Има зидану цркву, и красну школу. Ту је и канцеларија козничког среза. Ако се рударство поново развије у Копаонику, ко зна да Брус неће бити једна од најживљих вароши на овом крају“.
Брус се као насеље развија још у XIX веку. Статус варошице добија 1871. а 1936. године проглашен је ваздушном бањом. Административно средиште Козничког среза постаје 1870. (886 км2), Копаоничког среза 1899. (487 км2), а општине Брус (41 насеље) од 1953, којој је 1961. године припојена општина Блажево (18 насеља). Прву школу добија 1848, мешовито трговачко-занатски еснаф 1858, школску зграду 1870, библиотеку 1871. која данас располаже књижним фондом од 35 хиљада наслова, а болницу 1908, мада се болница за војне потребе помиње 1878. године. У новијој историји познат је као место наводног сусрета српског престолонаследника Александра Карађорђевића, црногорског сердара Јанка Вукотића и бугарског цара Фердинанда Кобурга 12. октобра 1909. године, када је разматрана могућност међусобне сарадње у евентуалном рату против Турске.
Почетком XX века и у периоду између два светска рата Брус карактерише успорен и миран друштвено-економски развитак. Динамичан развитак Бруса почиње после Другог светског рата када су почела са радом више индустријских и других привредних предузећа: Фабрика уређаја и делова „ФУД“ (1963) и „14.октобар“ (1978) из металске индустрије; „Брусјанка“ (1962) текстилна индустрија; Земљорадничка задруга „Копаоник“ (1933) са хладњачом (1979); Јавно комунално предузеће „Расина“; „Транспорт“ за превоз робе и друго. У новије време, изграђено је више објеката комуналне инфраструктуре. Први Генерални урбанистички план добија 1972, а просторни план 1986. године. Основа постојећег централног система водоснабдевања постављена је 1953, а од 1971. године повезан је са хидросистемом „Паљевштица“. Канализациону мрежу добија 1964. године. Изградњом нове зграде поште 1997. године реконструисан је и парк, у коме је 1952. године постављена спомен-чесма борцима копаоничког краја палим у Другом светском рату.
Брус поседује знатне капацитете за смештај туриста: хотел „Црвена звезда“ (120 лежајева), Дечје одмаралиште „Врачар“ (130 лежајева), одмаралиште „Агроекспорт“ (45 кревета) и др. Брус има осморазредну основну школу, средњу школу (1962), Дом културе са новом зградом (1978), спортску халу, дифузно предузеће „Радио Брус“ (1988), локалну телевизију (2007), информативни лист „Стварност“, КУД „Брус“ (прво друштво основано још 1903), Ловачко удружење „Копаоник“ основано 1899, локалну зелену и сточну пијацу и друго.
На левој обали Грашевачке реке, бушењем је откривено издашно термоминерално извориште натријум-хидрокарбонатне воде температуре 27оС, дубине 700 м, а издашност је 8 литара у секунди.
Основу просторног развоја Бруса чиниле су саобраћајнице које се од цркве Св. Преображења пружају паралелно са речним токовима и ивицама тераса у облику латиничног слова „V“. Савремени урбани развој остварује се поред леве обале Расине, између приградских насеља Кобиља и Тршановаца и на заобљеним косама ка селима Жиљци и Дртевци.
У периоду од 30 година између 1961. и 1991. године Брус је доживео нагли привредни развој о чему осим наведених индустријских предузећа подигнутих у овом периоду, говори и податак да се становништво Бруса у истом периоду повећало 4,8 пута (са 940 из 1961. на 4558 у 1991), а број домаћинстава 4,6 пута (са 289 у 1961. на 1341 у 1991).
Искрено се надамо да је постојећа криза само на кратко зауставила даљи развој Бруса. Податак да се број становника смањује а број домаћинстава расте указује на тенденцију пораста старачких домаћинстава у самом граду. О томе јасно сведочи и податак, по попису из 2022. године, да у просеку свако домаћинство у Брусу има по 2,76 члана. Тако да имамо јако неповољан процес по коме се младо и радно способно становништво из Бруса сели, највероватније у потрази за послом, док у насељу остаје старије становништво.
Подаци пописа становништва, домаћинстава и станова из 2011. године делују доста забрињавајуће. Наиме, по овом попису у Брусу је пописано 4636 становника и 1507 домаћинстава. У односу на претходни попис из 2002. године по први пут је, од 1961. године, забележен пад становника у Брусу. Број становника се смањио за 17 или за 0,37% док је број домаћинстава увећан за 31 или за 2,10%.
Међутим, подаци последњег пописа становништва из 2022. године делују готово поражавајуће. У Брусу живи 4183 становника у 1514 домаћинстава. У односу на претходни попис из 2011. године број становника у Брусу се поново смањио и то за 453 становника или 9,77% а број домаћинстава се, напротив, повећао за 7 или 0,46%.
БРОЈ СТАНОВНИКА И ДОМАЋИНСТАВА У НАСЕЉУ БРУС
Године пописа | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2002. | 2011. | 2022. |
Број становника | 769 | 1223 | 940 | 2434 | 3406 | 4558 | 4653 | 4636 | 4183 |
Број домаћинстава | 208 | 269 | 289 | 805 | 1089 | 1341 | 1476 | 1507 | 1514 |
Што се тиче саме општине Брус, ситуација је још гора. По попису из 2002. године у општини је било 18764 становника и 5840 домаћинстава, док по попису из 2011. године у општини има 16317 становника и 5320 домаћинстава. По попису из 2011. Број становника општине Брус је у односу на претходни попис мањи за 2447 становника или за 13,04%. Што се тиче домаћинстава, њихов број се смањио, и то по први пут, за 520 домаћинстава или за 8,90%. По подацима задњег пописа становништва из 2022. године у бруској општини живи 13594 становника у 4896 домаћинстава. У односу на претходни попис из 2011. године број становника у општини се смањио за 2723 становника или 16,69%, док се број домаћинстава такође смањио за 424 или за 7,97%. У општини у просеку свако домаћинство има по 2,77 члана.
Из наведених бројки јасно се види да се сеоско становништво из општине масовно исељава, док се бројна сеоска домаћинства гасе. Задњи попис становништва нас упозорава да смо битку за опстанак села изгубили, али сада настаје нови проблем да се сели и становништво из мањих градова. Дакле, предстоји нам озбиљна борба за очување насеља као што је Брус.
БРОЈ СТАНОВНИКА И ДОМАЋИНСТАВА У БРУСКОЈ ОПШТИНИ
Година пописа | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2002. | 2011. | 2022. |
Број становника | 23491 | 25585 | 25606 | 24581 | 22679 | 21331 | 18764 | 16317 | 13594 |
Број домаћинстава | 3317 | 3640 | 4225 | 4944 | 5427 | 5692 | 5840 | 5320 | 4896 |
ПРЕГЛЕД НАСЕЉА БРУСКЕ ОПШТИНЕ ПО ПОПИСУ ИЗ 2022. ГОДИНЕ
Ред. бр. | Насеље | Средња надморска висина | Површина у хектарима | Број домаћин- става | Број становника |
1. | Батоте | 750 | 4597 | 113 | 243 |
2. | Бело Поље | 875 | 320 | 9 | 17 |
3. | Блажево | 875 | 617 | 39 | 83 |
4. | Богише | 375 | 692 | 81 | 223 |
5. | Бозољин | 1050 | 830 | 27 | 46 |
6. | Боранци | 850 | 1180 | 13 | 25 |
7. | Ботуња | 500 | 680 | 89 | 237 |
8. | Брђани | 600 | 703 | 42 | 108 |
9. | Брзеће | 1000 | 2953 | 67 | 213 |
10. | Брус | 450 | 270 | 1514 | 4183 |
11. | Будиловина | 550 | 531 | 66 | 182 |
12. | Велика Грабовница | 750 | 2205 | 161 | 499 |
13. | Витоше | 950 | 950 | 13 | 28 |
14. | Влајковци | 750 | 1781 | 108 | 355 |
15. | Горње Левиће | 950 | 1465 | 36 | 70 |
16. | Горњи Липовац | 850 | 635 | 14 | 29 |
17. | Град | 875 | 394 | 19 | 51 |
18. | Градац | 950 | 564 | 34 | 79 |
19. | Грашевци | 700 | 1662 | 126 | 375 |
20. | Домишевина | 900 | 432 | 18 | 40 |
21. | Доње Левиће | 850 | 662 | 20 | 46 |
22. | Доњи Липовац | 700 | 1504 | 44 | 88 |
23. | Дренова | 875 | 745 | 21 | 52 |
24. | Дртевци | 450 | 146 | 15 | 34 |
25. | Дупци | 400 | 1108 | 111 | 321 |
26. | Ђерекаре | 875 | 237 | 5 | 10 |
27. | Жарево | 875 | 1479 | 22 | 43 |
28. | Жилинци | 400 | 413 | 36 | 70 |
29. | Жиљци | 600 | 689 | 122 | 368 |
30 | Жуње | 400 | 2569 | 97 | 271 |
31. | Златари | 375 | 1652 | 143 | 441 |
32. | Игрош | 400 | 872 | 133 | 435 |
33. | Иричићи | 875 | 447 | 8 | 19 |
34. | Кнежево | 1050 | 348 | 12 | 34 |
35. | Кобиље | 575 | 800 | 115 | 340 |
36. | Ковизле | 900 | 634 | 11 | 24 |
37. | Ковиоци | 375 | 554 | 37 | 80 |
38. | Кочине | 700 | 708 | 29 | 78 |
39. | Крива Река | 1150 | 4452 | 109 | 300 |
40. | Лепенац | 450 | 1221 | 265 | 783 |
41. | Ливађе | 925 | 646 | 43 | 91 |
42. | Мала Врбница | 500 | 597 | 49 | 145 |
43. | Мала Грабовница | 550 | 267 | 29 | 61 |
44. | Милентија | 600 | 363 | 55 | 169 |
45. | Осреци | 850 | 2749 | 97 | 272 |
46. | Паљевштица | 900 | 795 | 9 | 29 |
47. | Равни | 450 | 697 | 47 | 123 |
48. | Равниште | 1050 | 958 | 26 | 59 |
49. | Радманово | 950 | 726 | 38 | 108 |
50. | Радуње | 825 | 676 | 19 | 43 |
51. | Разбојна | 325 | 1107 | 122 | 333 |
52. | Рибари | 650 | 970 | 91 | 245 |
53. | Стануловиће | 1150 | 1676 | 5 | 10 |
54. | Стројинци | 450 | 771 | 110 | 336 |
55. | Судимља | 750 | 676 | 12 | 18 |
56. | Тршановци | 500 | 524 | 173 | 577 |
57. | Чокотар | 1000 | 267 | 8 | 15 |
58. | Шошиће | 975 | 1416 | 19 | 37 |
У К У П Н О | 60582 | 4896 | 13594 |
Радољуб Јотић
ХРАБРА БРУСКА СКОЈЕВКА
У Матичној књизи рођених за 1924. годину, у Матичној служби СО Брус, на 48. страни под текућим бројем 291 налазимо следеће податке о Братислави Петровић:
- да је рођена 15. октобра 1924. године, пре поноћи и да је прво дете својих родитеља
- име оца Љубодраг а мајке Симка – Братислава је рођена у 29. години оца и 18. години мајке
- крштена је 23. новембра 1924. у дому родитеља – кум је био Марко Марјановић, економ државне болнице у Брусу
- дете није близанац и оно што је интересантно наводи се да је дете рођено као ванбрачно.
Братислава је детињство провела у Брусу, где је завршила основну школу. Средњу школу је учила у Крушевцу, где се упознала са напредном комунистичком идеологијом. Као средњошколка у Крушевцу постала је члан СКОЈ-а.
Ратне године је провела у Брусу истичући се веома активним скојевским радом. Главни активиста и организатор комунистичког покрета у Брусу био је Никола Бугарчић, који се у Брусу склонио код Мике Ђорђевића. Они су са Драганом Голубовићем окупили око себе један број омладинаца. У тој групи су били Бранко Павловић, Миле Митровић и Братислава Петровић. То су били зачеци комунистичких идеја у поткопаоничкој варошици.
Почетком 1942. године у Брусу је формирана организација СКОЈ-а од следећих омладинаца: Драган Голубовић, Братислава Петровић, Добривоје Миловановић “Жути”, Момчило Станојевић, Миле Митровић, Мија Голубовић а нешто касније се проширује са Александром Обрадовићем, Милетом Перићем, Сибином Јеличићем, Бранком Павловићем, Миодрагом Андрићем и Николом Сауловићем.
Братислава Петровић је као скојевка у годинама рата савесно и пожртвовано са пуно спретности и умешности обављала врло одговорне и опасне послове. Радила је на прикупљању помоћи за борце одреда у храни и одећи, крила илегалце, неговала рањене и болесне борце, прикупљала оружје, муницију, санитетски материјал, обављала курирске послове преносећи важне поруке, летке, штампу, књиге, плакате и други пропагандни материјал, писала пароле, радила на ширењу комунистичке идеологије међу незадовољним народом, јачању и омасовљавању скојевске организације…
Ако се има у виду да је Брус био пун агената и полиције, потпуно је јасно коликом се ризику излагала храбра скојевка. Она је потпуно свесно, излажући свој живот великој опасности и даље ревносно извршавала све постављане задатке. Активан рад бруских скојеваца довео је до тога да је непријатељ кренуо са репресалијама, хапшењима па и ликвидацијама. Због тога су окупатори и њихове слуге, од полиције до четника Драже Михаиловића, покушавали насиљем да натерају грађане на покорност. Активисте и симпатизере хапсе, саслушавају, туку и прете смрћу ако не престану да раде за НОП. На крају почињу да круже тајни спискови за ликвидацију, крећу са стрељањима и клањима, тако да се више нико није осећао безбедним.
Недићева стража била је једина званична власт у Брусу у то време и то као четничка филијала. По тврдњама неких савременика почетком 1943. године Брусом је почело да кружи тајно писмо са четничким печатом и Кесеровићевим потписом, у коме је био списак са именима људи које је требало ликвидирати. Писмом су недићевци у Брусу обавештени да је њихов главни задатак да их надгледају до њихових ликвидација. По сведочењу актера ових дешавања, да се закључити да су неки са тог списка успели да избегну ликвидацију одласком у Расински партизански одред. Нажалост, неки нису имали ту срећу, а међу њима је била и Братислава Петровић. Пошто се сазнало да је на спису за ликвидацију, постоје индиције да је било у плану да се и она, за извесно време из Бруса пребаци у одред. Међутим, крволочне кесеровићеве четничке тројке су кренуле у свој крвави пир. Дана 21. марта 1943. године под окриљем мрака, четничка тројка је упала у кућу Братиславе Петровић, извели су је из кревета пошто је била болесна од грипа и исте ноћи је заклали у селу Рибаре. Са Братиславом заклан је и Миле Митровић, док је инжењер Момчило Станојевић успео да побегне скочивши кроз прозор. Бруска скојевка је заклана у деветнаестој години живота.
Храброј скојевки Братислави Петровић Брус се одужио давањем имена једној од највећих улица у граду. У њеној улици се налази и наша школа.
ЗЛОУПОТРЕБА ПОЗНАТИХ ИСТОРИЈСКИХ ЛИЧНОСТИ
Често се чује тврдња: „Будућност је жртва прошлости“. Међутим, један број историчара се са овом констатацијом не слаже и истиче да је „много чешће прошлост жртва будућности“. Наиме, често се у циљу оправдања одређене политике неким познатим српским историјским личностима приписује да су нешто изјавиле, мада се по правилу то тешко може доказати. Све нас то доводи у сумњу да је то неко измислио с циљем да ту наводну изјаву искористи у дневно политичке сврхе, како би се пред сопственим народом оправдали одређени поступци и одговарајућа политика. Сврха ових лажних парола је да укажу на наводни историјски континуитет. Као прави примери за ову тврдњу најбоље нам могу послужити два велика Србина: Свети Сава и Никола Тесла. Због њиховог несумњивог ауторитета који уживају у свом народу, у сврху оправдања актуелних политичких ставова, њима су приписане одређене изјаве које они никада нису рекли. То ћемо на одређеним примерима и показати.
Свети Сава (1175 – 1236)
У другој половини ХХ века на бројним научним скуповима као и у литератури која је посвећивана најпознатијем Србину Светом Сави често се употребљавала наводна Савина изјава епископу или игуману Иринеју. Та наводна Савина тврдња отприлике гласи: “Исток мисли да смо ми Запад, а Запад да смо Исток, а ми смо Срби, судбином предодређени да будемо Исток на Западу и Запад на Истоку, и да признајемо изнад себе само небески Јерусалим, а на земљи – никога“.
Наводну Савину изјаву анализирао је професор Сима Ћирковић у својој расправи „Свети Сава између Истока и Запада“. По Ћирковићу прве сумње у аутентичност Савине поруке побуђује сама личност којој је ова порука упућена. Наиме, поменути Иринеј је за неке био епископ, а за неке игуман. Наведеног епископа или игумана Иринеја узалуд ћемо тражити у историјским изворима као Савиног савременика. Такође, и садржај поруке само појачава сумње, јер је тешко поверовати да је Сава могао саопштити сличну мисао. Познато је да је српски народ до Светог Саве имао дилему да ли да се приклони источном Православљу или западном Католичанству. Сава ту дилему није имао, он је свој народ окренуо истоку и православној вери.
По тврдњи Симе Ћирковића наводну Савину изјаву је слободно срочио неки литерата из друге половине ХХ века, са очигледном намером да оправда и покаже као исправном актуелну несврстану политику тадашње Југославије.
Никола Тесла (1856 – 1943)
Слично се десило са још једним познатим Србином, Николом Теслом. Он је наводно рекао: „Једнако се поносим мојим српским родом и мојом хрватском домовином“. Може се рећи да је ова измишљена Теслина изјава у пуној мери погодовала важећем политичком тренутку. Очигледна намера је била правдање новог државног уређења и нове политике, која је вођена на тлу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, касније Југославије.
Овом Теслином измишљеном изјавом бавио се Милован Матић у својој књизи „Тесла: својатања, порекло, политичке игре, отворена питања“. На једном месту он каже: „Наша вишегодишња настојања да у аутентичним архивским записима или објављеној грађи пронађемо извор који би нам посведочио када, где и којом приликом је Никола Тесла изговорио ове речи, остала су узалудна – веродостојни извори не постоје, а како би их и било када Тесла тако нешто није никада ни изговорио нити написао“.
По Матићу ова наводна Теслина изјава се по први пут помиње 1936. године поводом прославе Теслиног осамдесетог рођендана у Југославији. И то од стране универзитетског професора Ђуре Стипетића у његовом говору који је одржао на свечаној академији у Загребу 30. маја 1936. као и у делу Косте Кулишића „Никола Тесла. Његов ђачки живот и научни рад“ које је објављено у Сарајеву 1936. године.
Наводна Теслина изјава да се поноси „хрватском домовином“ је потпуно неодржива, јер Тесла и да је желео да се „поноси“ хрватском домовином то никако није могао, јер Војна крајина у којој је рођен и за време док је он живео у њој није имала никакве везе са грађанском Хрватском. Очито да је наводна Теслина изјава имала за задатак да истакне како су Срби и Хрвати исти народ – Југословени, а Србија и Хрватска једна држава – Југославија.
По досадашњим истраживањима, поменута парола, нигде се не појављује у послератним годинама: ни 1946. када је обележена деведесетогодишњица Теслиног рођења, ни 1953. приликом десетогодишњице смрти великог научника, па ни касније, јер су сећања на геноцид над српским народом у „хрватској домовини“ била још исувише свежа и болна. Тек 1973. године поменута парола излази на површину поводом тридесетогодишњице смрти Николе Тесле, поменута је на неколико места. Од тада, а нарочито после 1976. oна улази у скоро све приче о Николи Тесли на простору бивше СФРЈ.
На крају треба истаћи да са напуштањем несврстане спољне политике и нестанком Југославије и наводне изјаве српских великана – Светог Саве и Николе Тесле, полако одлазе у заборав.
Историјска секција
КРАЉ АЛЕКСАНДАР У БРУСУ
Александар Карађорђевић је у три наврата посетио Брус. Два пута као престолонаследник и једном као краљ. Први пут је посетио Брус 12. октобра 1909. године. Други пут 8. јула 1912. године. И трећи пут као краљ 10. јула 1931. године. Сва три пута боравио је у Брусу приликом његових одлазака на Копаоник. О његовим посетама Брусу податке налазимо у листу „Политика”.
Прва посета
Престолонаследник Александар је у Крушевцу дочекао бугарског краља Фердинанда у 6 часова ујутро. „Из Крушевца ће се бугарски краљ, у пратњи нашег престолонаследника, кренути данас пре подне на Копаоник. У Брус ће се стићи на доручак па ће се онда одмах наставити пут за Копаоник. Краљ Фердинанд и престолонаследник Александар путују до Бруса аутомобилом г. Б. Драгутиновића, благајника Класне Лутрије, а свите на војним аутомобилима. Од Бруса ће се продужити коњима.
Данас у подне стиже се на „Суво Рудиште” где ће се и конаковати, а сутра пре подне бугарски краљ враћа се у Крушевац”.
(„Политика”, 12. октобар 1909., стр. 2.)
„Бугарски краљ Фердинанд и престолонаследник Александар провели су јуче са својом пратњом цео дан на Копаонику. Време је било врло лепо.
Синоћ у 7 часова високи путници стигли су у Брус, где су одсели у кући г. Боже Јеличића, народног посланика. У 8 часова била је заједничка вечера.
Данас у 8 часова и 30 минута пре подне краљ Фердинанд и престолонаследник Александар кренули су за Крушевац”.
(„Политика”, 13. октобар 1909, стр.2.)
Друга посета
У листу „Политика” налазимо и следећи текст: „Кроз два три дана ће престолонаследник Александар учинити један излет на Копаоник. У друштву Престолонаследниковом биће и г. Никола Пашић.
За све време свог бављења у Брусу и на Копаонику Престолонаследник ће бити гост г. Боже Јеличића, народног посланика. У путу при одласку Престолонаследник ће свратити код попа Минића, народног посланика и остаће код њега на доручку а при повратку на ручку”.
(„Политика”, 7. јул 1912., стр.1.)
Брус, 9. јула: „Престолонаследник Александар, у пратњи председника Државног Савета г. Н. Пашића и официра стигао је синоћ у Брус. Јутрос је отпутовао на Копаоник”.
(„Политика”, 10. јул 1912., стр. 2.)
“За време свога пута на Копаоник, Престолонаследник је био и на Преполцу. Јуче је Престолонаследник при повратку са Копаоника свратио у Брус, па је затим посетио „Обилићево”, где се прилично задржао у разгледању барутане и рада у њој”.
(„Политика”, 12. јул 1912., стр. 2.)
Александар Карађорђевић као престолонаследник и краљ
Трећа посета
Брус, 10. јула: „Данас у три часа после подне приспео је овде Њ. В. Краљ са Својом свитом. На улазу у варош код цркве, где је био подигнут славолук, дочекао је Њ. В. Краља велики број грађана из Бруса и околних села. Мада се за долазак Краљев сазнало касно ипак се ова вест брзо раширила по околним селима и упркос радног времена мноштво народа испунило је Брус још од раног јутра, очекујући Његов долазак. Кад се појавио аутомобил Њ. В. Краља намах се проломио из стотине грла узвик Живео! Њ. В. Краљ отпоздрављао је осмехујући се.
Ауто Њ. В. Краља зауставио се пред кућом браће Јеличић индустријалаца. Дочекали су Га г. Будимир Јеличић, бански већник и г. Михаило Јеличић са госпођама и осталом породицом. Њ. В. Краљ је ушао у кућу Јеличића и ту се задржао око пола часа. За то време скупила се пред кућом Јеличића маса света, која је поново акламирала Њ. В. Краља. Пред излазом Њ. В. Краља је сачекао председник бруске општине г. Станоје Голубовић, који Му је пожелео добродошлицу у име грађана Бруса.
Пошто се мало одморио Њ. В. Краљ је продужио аутомобилом за Копаоник”.
(„Политика”, 11. јул 1931., стр. 1.)
Историјска секција