КРАЉ АЛЕКСАНДАР У БРУСУ

Александар Карађорђевић је у три наврата посетио Брус. Два пута као
престолонаследник и једном као краљ. Први пут је посетио Брус 12. октобра 1909. године. Други пут 8. и 11. јула 1912. године. И трећи пут као краљ 10. јула 1931. године. Сва три пута боравио је у Брусу приликом његових одлазака на Копаоник. О његовим посетама
Брусу податке налазимо у листу Политика.

Прва посета

Престолонаследник Александар је у Крушевцу дочекао бугарског краља Фердинанда у 6 часова ујутро.

„Из Крушевца ће се бугарски краљ, у пратњи нашег
престолонаследника, кренути данас пре подне на Копаоник. У Брус ће се стићи на доручак па ће се онда одмах наставити пут за Копаоник. Краљ Фердинанд и престолонаследник Александар путују до Бруса аутомобилом г. Б. Драгутиновића, благајника Класне Лутрије,
а свите на војним аутомобилима. Од Бруса ће се продужити коњима.
Данас у подне стиже се на “Суво Рудиште” где ће се и конаковати, а сутра преподне бугарски краљ враћа се у Крушевац”.

(Политика, 12. октобар 1909, стр. 2.)

„Бугарски краљ Фердинанд и престолонаследник Александар провели су јуче са својом пратњом цео дан на Копаонику. Време је било врло лепо. Синоћ у 7 часова високи путници стигли су у Брус, где су одсели у кући г. Боже Јеличића, народног посланика. У 8 часова била је заједничка вечера. Данас у 8 часова и 30 минута пре подне краљ Фердинанд и престолонаследник Александар кренули су за Крушевац”.

(Политика, 13. октобар 1909, стр.2.

Друга посета

У листу “Политика” налазимо и следећи текст: “Кроз два три дана ће
престолонаследник Александар учинити један излет на Копаоник. У друштву Престолонаследниковом биће и г. Никола Пашић.
За све време свог бављења у Брусу и на Копаонику Престолонаследник ће бити гост г. Боже Јеличића, народног посланика. У путу при одласку Престолонаследник ће свратити код попа Минића, народног посланика и остаће код њега на доручку а при
повратку на ручку”.

(Политика, 7. јул 1912, стр.1.)

Брус, 9. јула „Престолонаследник Александар, у пратњи председника Државног Савета г. Н. Пашића и официра стигао је синоћ у Брус. Јутрос је отпутовао на Копаоник”.

(Политика, 10. јул 1912, стр. 2.)

„За време свога пута на Копаоник, Престолонаследник је био и на Преполцу. Јуче је Престолонаследник при повратку са Копаоника свратио у Брус, па је затим посетио “Обилићево”, где се прилично задржао у разгледању барутане и рада у њој”.

(Политика, 12. јул 1912, стр. 2.)

Трећа посета

Брус, 10. јула „Данас у три часа после подне приспео је овде Њ. В. Краљ са Својом свитом. На улазу у варош код цркве, где је био подигнут славолук, дочекао је Њ. В. Краља велики број грађана из Бруса и околних села. Мада се за долазак Краљев сазнало касно ипак се ова вест брзо раширила по околним селима и у пркос радног времена мноштво народа испунило је Брус још од раног јутра, очекујући Његов долазак. Кад се појавио аутомобил Њ. В. Краља намах се проломио из стотине грла узвик Живео! Њ. В. Краљ отпоздрављао је осмехујући се.
Ауто Њ. В. Краља зауставио се пред кућом браће Јеличић индустријалаца. Дочекали су Га г. Будимир Јеличић, бански већник и г. Михаило Јеличић са госпођама и осталом породицом. Њ. В. Краљ је ушао у кућу Јеличића и ту се задржао око пола часа. За то време искупила се пред кућом Јеличића маса света, која је поново акламирала Њ. В. Краља. Пред излазом Њ. В. Краља је сачекао претседник Бруске општине г. Станоје Голубовић, који Му је пожелео добродошлицу у име грађана Бруса. Пошто се мало одморио Њ. В. Краљ је продужио аутомобилом за Копаоник”.

(Политика, 11. јул 1931, стр. 1.)

ИЗ СРЕЗА КОПАОНИЧКОГ ИМАЋЕ ЗА ИЗВОЗ ОКО СТОТИНУ ВАГОНА ВОЋА

Под овим насловом у листу Правда 21. јула 1934. год. објављен је следећи текст:

„Становништво Среза копаоничког поглавито се бави воћарством и сточарством. Крај је врло брдовит, тако да је немогућно развити земљорадњу. Због тога се и не исплати сејати жито. У неким селима испод самог Копаоника сељаци сеју хељду, а остали, већином, купују жито у Топлици. Али зато је воћарство врло развијено, као
виноградарство у Жупи. Сваки Копаоничанин има свој воћњак. Јабуке из Велике Грабовнице надалеко су чувене. Својим квалитетом надмашују све остале крајеве. Али и поред тога сељаци немају велике користи, јер морају продати воће онако како трговци хоће, а не по цени која би одговарала квалитету. У томе и јесте највећа несрећа
становништва Среза копаоничког, које целога лета страхује да воће не настрада од непогода, а у јесен га продаје како хоће страни трговац.
Воћарство на Копаонику било би много рентабилније када би се о њему више повело рачуна. У првом реду требало би отворити у Брусу воћарско-сточарску школу, јер би се на тај начин учинило много. Што је најглавније, сељаци не умеју добро ни да упакују воће, нити, пак, да га оберу. За овогодишњи извоз имаће око стотину вагона разног воћа. Јабуке се већ увелико извозе. Квалитативно су много боље од
прошлогодишњих. Цена им је 0.80 динара по килограму. Има јабука тешких по килограм.
Има јабука тешких по шест стотина грама, што претставља заиста реткост. Браћа Ешкенази преко Љубе Кнежевића увелико купују јабуке и извозе их у иностранство. Копаоничке јабуке се у Београду и не продају.
На Копаонику врло добро роди и друго воће. Има доста шљива и крушака, нарочито ораха и лешника.
Сточарство, односно млекарство, најбоље би се рентирало становништву Копаоника, јер има огромних пашњака. Нема само ко да упути сељаке како да справљају боље сиреве и бутер. Овако, преко лета на Копаоник долазе Цинцари са својим великим стадима и праве кашкаваљ. Али, нажалост, копаонички кашкаваљ није познат у нашој
земљи. Он се извози за Солун и Египат. Прека је потреба да се у Брусу отвори воћарско-сточарска школа, јер ће се тиме много учинити за сиромашно становништво Среза копаоничког”.

(Правда, 21. јул 1934, стр. 16.)

Историјска секција Основне школе „Јован Јовановић Брус”