Cilj tima za ažuriranje sajta škole je da pravovremeno postavlja relevantne informacije na sajt škole oszmajbrus.edu.rs
         Timom koordinira nastavnik engleskog jezika Marija Đenadić Torbica.
        Članovi tima su predstavnici aktiva nastavnika škole i školskog rukovodstva kao i i psihološko pedagoške službe kako bi svaka nastavna aktivnost i aktivnost škole bila adekvatno pothranjena relevantnim informacijama.
        Sajt škole je namenjen učenicima, roditeljima i nastavnicima tako da je i sadržajno koncipiran da zadovolji potrebe ove 3 esencijalne grupe u nastavnom procesu naše škole.
        Na njemu se nalaze informacije koje izdaje rukovodstvo škole, Školska uprava i Ministarstvo prosvete i tehnološkog razvoja a namenjene su učenicima, roditeljima i nastavnicima.
        Preko sajta se promoviše rad škole tako što se postavljaju informacije o aktivnostima škole, učešću i rezultatima na takmičenjima kao i događajima u kojim participira naša škola.
      Poseban deo sajta škole čine nastavni materijali namenjeni učenicima koje postavljaju nastavnici škole. Nastavni materijali se aktivno koriste u nastavnom procesu.
      Tim za ažuriranje sajta škole intenzivno sarađuje sa Informatičkom sekcijom tako da i učenici, polaznici Informatičke sekcije postavljaju materijal na sajt škole.

Osnovne aktivnosti:

Psiholog i defektolog: Upoznavanje psihofizičkih mogućnosti učenika po vrstama smetnji,
Defektolog:
– Stručni savetodavni rad sa učenicima,
– Upoznavanje nastavnika sa konkretnim postupcima specijalno-vaspitno – obrazovnog rada,
– Obrada slučajeva za interresornu komisiju,
– Organizovanje korektivnog rada sa učenicima koji imaju intelektualne smetnje i teškoće u učenju,
– Konsultativni i savetodavni rad sa nastavnicima razredne i predmetne nastave,
Razredno – odeljenske starešine: saradnja sa psihologom i defektologom kao i individualni rad sa pojedinim učenicima.
Ostali nastavnici: Individualni rad sa učenicima zasnovan na planiranim merama individualizacije kao i na planiranom IOP-u sa prilagođenim, odnosno izmenjenim programom
Direktor i pomoćnici: Nadzor nad realizacijom programa obrazovno-vaspitnog rada sa učenicima kojima je potrebna dodatna podrška u obrazovanju.

Tim za obezbeđivanje kvaliteta i razvoj ustanove:
– Stara se o obezbeđivanju kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada ustanove;
– Prati ostvarivanje školskog programa
– Stara se o ostvarivanju ciljeva i standarda postignuća, razvoja kompetencija;
– Vrednuje rezultate rada nastavnika i stručnih saradnika;
– Prati i utvrđuje rezultate rada učenika

Program profesionalne orijentacije koncipiran je na osnovu procesnog, dinamičnog, petofaznog modela. Osnovni cilj programa profesionalne orijentacije je podsticanje razvoja ličnosti učenika/učenica do promišljene, valjane i realne odluke o izboru škole i zanimanja, planiranje karijere i uključivanja u svet rada.

Program profesionalne orijentacije se ostvaruje kroz pet modula:

• Samospoznaje – prepoznavanje sopstvenih potencijala, spremnost za postignuća i sklonosti preko preko odgovarajućeg osmišljavanja nastave i učenja;

• Informisanje o zanimanjima i karijeri – priprema raspoloživih informacija o zanimanjima na struktuisan način ili informacija koje tek treba razviti, da bi se omogućila informisana odluka o izboru zanimanja;

• Upoznavanje sa putevima obrazovanja – mrežom škola – poznavanje puteva obrazovanja i karijere koji vode ka ostvarenju željenog zanimanja:

• Realni susreti sa svetom rada – preko anketiranja predstavnika zanimanja, stručne prakse u preduzećima („obuka za upoznavanje“) i raspitivanja u preduzećima sprovođenje testa realnosti za željeno zanimanje; realni susreti sa svetom rada i oprobavanje u pojedinim zanimanjima;

• Donošenje odluke o izboru škole i zanimanja – samostalno, promišljeno i odgovorno donošenje odluke o izboru škole ili zanimanja.

Profesionalna orijentacija podrazumeva uključivanje i međusobno povezivanje svih aktera koji imaju presudnu ulogu i uticaj na razvoj ličnosti učenika i na proces donošenja odluka pri njihovom izboru zanimanja i ostvarivanju profesionalnog razvoja: roditelji, nastavnici, stručni saradnici, lekari, stručnjaci pri Nacionalnoj služvi za zapošljavanje i drugi.

Realizacija programskih zadataka iz oblasti PO ostvaruje se u okviru sadržaja redovne nastave, dodatne i dopunske nastave , slobodnih i ostalih aktivnosti, a svi zadaci iz ovog područja biće ugrađeni u planove nastavničkog, odeljenskog i stručnih veća, saveta roditelja, školskog odbora i učeničkog parlamenta.

Međupredmetne kompetencije se postižu saradnjom i koordinacijom aktivnosti više nastavnika, odnosno predmeta i inoviranjem načina rada na času.

Svaki čas je prilika da se radi i na međupredmetnim kompetencijama, a ambijent koji ih podržava podrazumeva:

– stavljanje učenika u situacije koje traže istovremenu upotrebu predmetnih i međupredmetnih kompetencija. To se dešava uvek kada od učenika očekujemo da neko znanje primeni u situacijama koje su nove, različite situacije;

– aktivnosti istraživanja i stvaranja novih produkata;

– stvaranje balansa između individualnih i grupnih aktivnosti, tako da se razvije lična odgovornost prema obavezama i koriste potencijali grupe;
         

Međupredmetne kompetencije predstavljaju korak više u razumevanju gradiva i primeni naučenog, a odgovornost za njihovo razvijanje nose svi nastavnici i školski predmeti. To znači da podržavanje opštih i međupredmetnih kompetencija traži zajedničko planiranje na nivou školskih timova, primenu interaktivnih i aktivnih oblika učenja, kao i veću autonomiju škole i nastavnika u realizaciji obrazovnih ishoda. Očigledan i najjednostavniji primer rada na međupredmetnim kompetencijama predstavlja upotreba IKT u učionici (digitalna kompetencija): različiti načini prezentovanja gradiva, različiti načini organizacije informacija, korišćenje raznovrsnih izvora informacija, selekcija podataka i provera njihove relevantnosti… primenljivi su u svim predmetima i gotovo na svakom času,
uključujući i proveru usvojenosti gradiva. Osnovni kriterijum za selekciju opštih i međupredmetnih kompetencija jeste da one budu potencijalno relevantne i korisne za sve. Imajući na umu ove okolnosti i kriterijume, kao i karakteristike obrazovnog sistema u Srbiji, izdvojene su sledeće opšte i međupredmetne kompetencije:
1. Kompetencija za celoživotno učenje
2. Komunikacija
3. Rad s podacima i informacijama
4. Digitalna kompetencija
5. Rešavanje problema
6. Saradnja
7. Odgovorno učešće u demokratskom društvu
8. Odgovoran odnos prema zdravlju
9. Odgovoran odnos prema okolini
10. Estetička kompetencija
11. Preduzimljivost i orijentacija ka preduzetništvu

Zadaci:

1.Raspodela zaduženja među članovima Tima i dogovor o radu Tima za KJD

2. Izrada godišnjeg plana rada Tima za KJD

3.Prijem prvaka u školu

4. Dečja nedelja

5. Dan škole

6.Sveti Sava

7. Stručno usavršavanje nastavnika

8. Završna priredba

9. Evaluacija rada Tima

Godišnji plan rada škole predstavlja osnovni radni dokument kojim se obezbeđuje sinhronizovana, racionalna i efikasno organizovana delatnost svih učesnika u radu na realizaciji obrazovno-vaspitnih aktivnosti u toku školske godine. Njime je utvrđena organizacija i dinamika ostvarivanja obrazovno-vaspitnih aktivnosti i određeni nosioci i realizatori. Na taj način omogućeno je unapređenje obrazovno-vaspitnog rada, obezbeđeno praćenje ostvarivanja ciljeva i zadataka, kao i evaluacija stručnih, rukovodećih i upravnih organa škole.

Novim zakonskim aktima, Zakonom o osnovnom obrazovanju i vaspitanju i Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, veoma jasno su dati ciljevi i ishodi kojima naš obrazovni sistem teži, tako da oni predstavljaju osnovu svako planiranje rada u obrazovnim institucijama. Razvoj kritičkog mišljenja, sticanje funkcionalnih znanja, kreativnost, podsticanje individualnog razvoja i formiranje socijalno odgovorne ličnosti kod učenika su prepoznati i istaknuti kao ključni kako za funkcionisanje obrazovnog sistema, tako i društva u celini. Ovo smo imali na umu pri izradi Godišnjeg plan rada škole, a to je bila i polazna osnova za izradu svih ostalih dokumenata neophodnih za funkcionisanje škole (Školski program, Razvojni plan itd.).

Stručni aktiv za razvoj školskog programa čine predstavnici iz reda nastavnika koje imenuje Nastavničko veće na period od 4 godine.

Stručni aktiv za razvoj školskog programa obavlja posebno sledeće poslove:

1. Donosi plan rada i podnosi izveštaje o njegovoj realizaciji;
2. Učestvuje u izradi školskog programa;
3. Izrađuje projekte koji su u vezi sa školskim programom;
4. Prati realizaciju školskog programa

Stručni aktiv za razvojno planiranje čine predstavnici nastavnika, stručnih saradnika, jedinice lokalne samouprave, učeničkog parlamenta i Saveta roditelja.

Zadaci Tima za razvojno planiranje (često se naziva i Stručni aktiv za razvojno planiranje u školama) usmereni su na strateško planiranje i unapređenje rada ustanove. Njihov rad je kontinuiran i obuhvata nekoliko ključnih faza:

Razvojni plan obuhvata sve segmente rada škole, uključujući nastavu, učenje, podršku učenicima, etnos i upravljanje ljudskim resursima.

Cilj samovrednovanja je unapređivanje kvaliteta rada škole. Samovrednovanje je istovremeno i znak da je škola spremna da prihvati odgovornost za sopstveni rad i razvoj. To nije jedini oblik vrednovanja ali je osnova za druge vrste vrednovanja.
Samovrednovanje oslobađa školu od napetosti koja se javlja kao posledica spoljašnjeg vrednovanja kao , do sada , jedinog vida praćenja i vrednovanja rada vaspitno-obrazovnih ustanova. Uvođenjem samovrednovanja škola postaje ravnopravni
partner spoljašnjim evaluatorima.

Samovrednovanje u našoj školi sprovodi se od šk.2005/06.god. U ovoj školskoj godini proces samovrednovanja će se nastaviti i obuhvatiće sve ključne oblasti. Stručni aktivi će u saradnji sa Timom za samovrednovanje dobiti zaduženja vezana za praćenje i procenu kvaliteta rada škole u okviru određenih ključnih oblasti. Na sastancima stručnih aktiva tokom godine razmatraće se rezultati do kojih se došlo, a na kraju godine će se objediniti izveštaji svih Stručnih veća i dobiti procena kvaliteta rada škole u celini.

Profesionalni razvoj je složen proces koji podrazumeva stalno razvijanje kompetencija nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika radi kvalitetnijeg obavljanja posla i unapređivanja razvoja dece i učenika i nivoa postignuća učenika.

Stručno usavršavanje predstavlja stalni, planski i sistematizovani i programirani proces a kojim se obezbeđuje: sticanje novih i što savremenijih pedagoških, psiholoških metodičkih i didaktičkih znanja i usavršavanje tih znanja do nivoa njihove primene u radu sa učenicima i roditeljima učenika, stalno praćenje novih dostignuća u struci, produbljivanje i razvoj stečenog znanja iz oblasti pedagogije, psihologije i metodike u funkciji ostvarivanje nastavnih sadržaja, polazeći od uzrasta deteta i učenika, njihovih psiholoških karakteristika, mogućnosti i potreba, uvođenje novih znanja u obrazovni i vaspitni rad sa učenicima.

Zadaci Tima za stručno usavršavanje:
– jačanje kompetencija nastavnika
– unapređivanje obrazovno-vaspitnog rada
- ostvarivanje ciljeva i standarda postignuća učenika

Stručno usavršavanje nastavnika odvijaće se kroz razne seminare u organizaciji Ministarstva prosvete i drugih organizacija, s ciljem što bolje pripremljenosti nastavnika za realizaciju nastavnog plana i programa kao i primenu novih nastavnih metoda i sredstava. Stručno usavršavanje nastavnika i stručnih saradnika odvijaće se u školi i vanškolskim institucijama (opštinski, gradski stručni aktivi, seminari, kongresi, sabori…). Stručno usavršavanje u školi planirano je u okviru rada Stručnih veća i u okviru realizacije razvojnog projekta.

Na osnovu Posebnog protokola za zaštitu dece i učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u obrazovno-vaspitnim ustanovana škola je formirala tim za zaštitu učenika.

Tim je izradio Program za zaštitu dece i učenika od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u Školi koji je sastavni deo Godišnjeg plana rada Škole.

Programom zaštite učenika su definisane preventivne aktivnosti, kao i koraci i procedure u postupanju u zaštiti učenika od nasilja. Takođe je definisano šta se smatra nasiljem, kao i koje sve vrste i oblike obuhvata.

OSNOVNI POJMOVI

Ustanova je dužna da obezbedi uslove za sigurno i podsticajno odrastanje i razvoj deteta i učenika, zaštitu od svih oblika nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i socijalnu reintegraciju deteta i učenika koje je izvršilo, odnosno bilo izloženo nasilju, zlostavljanju ili zanemarivanju. U svim postupcima koji se tiču deteta prioritetni princip postupanja je najbolji interes deteta. Zabrana nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u ustanovi odnosi se na svakog – decu, učenike, zaposlene, roditelje, odnosno druge zakonske zastupnike i treća lica.
Nasilje se definiše kao svaki oblik jedanput učinjenog ili ponovljenog verbalnog ili neverbalnog ponašanja koje ima za posledicu stvarno ili potencijalno ugrožavanja zdravlja, razvoja i dostojanstva učenika.

OSNOVNI PRINCIPI I CILjEVI PROGRAMA ZAŠTITE UČENIKA

Program zaštite učenika od nasilja ima kao opšti cilj da naša škola bude bezbedno i podsticajno mesto čime se ostvaruje pravo svakog učenika da bude zaštićen od svih oblika nasilja, što postižemo primenom mera prevencije, radi stvaranja bezbedne sredine i mera intervencije u situacijama kada se javlja nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje učenika.

Specifični ciljevi Programa u prevenciji su:
1. Podsticanje i razvijanje klime prihvatanja, tolerancije i međusobnog uvažavanja
2. Svi akteri školskog života mogu da prepoznaju i efikasno rešavaju probleme nasilnog ponašanja
3. Osposobljavanje svih zaposlenih i roditelja za rano prepoznavanje znakova u ponašanju dece koji ukazuju na potencijalno nasilno ponašanje
4. Pružanje pomoći učenicima u savladavanju ličnih problema i problema u učenju
5. Utvrđivanje i primena pravila ponašanja i učiti ih dostupnim svim akterima
6. Definisanje procedura i postupaka reagovanja na nasilje i informisanje svih učesnika u školskom životu o tome
7. Omogućavanje svim učenicima koji imaju saznanja o mogućem nasilnom aktu da bez izlaganja opasnosti vrše prijavljivanje nasilja
8. Saradnja sa roditeljima putem Saveta roditelja, roditeljskih sastanaka, individualnih i grupnih razgovora
9. Saradnja sa ustanovama i organizacijama van škole koje posredno i neposredno mogu pomoći u prevazilaženju problema nasilja u školi

Specifični ciljevi u intervenciji:
1 Sprovođenje procedura i postupaka reagovanja u situacijama nasilja
2 Praćenje i evidentiranje vrsta i učestalosti nasilja i procenjivanje efikasnosti sprovođenja Programa zaštite
3 Rad na otklanjanju posledica nasilja i integracija učenika u zajednicu vršnjaka
4 Savetodavni rad sa učenicima koji trpe nasilje, vrše nasilje ili su posmatrači nasilja

Zadaci:

1. Raspodela zaduženja među članovima Tima i dogovor o radu Tima za ZSZ

2. Izrada godišnjeg plana rada Tima za zdravstveno-socijalnu zaštitu

3. Pružanje podrške učenicima sa socijalnim problemima

4. Praćenje porodičnih i socijalnih prilika učenika

5. Dan zdrave hrane

6. Bolesti prljavih ruku i zarazne bolesti

7. Razvojne promene kod učenika

VI-VII *Pubertet kao životna faza

VIII *Pubertet i adolescencija

8. Humanitarne akcije - Novogodišnja humanitarna akcija

9. Sistematski pregledi učenika; lekarski pregledi pred odlazak na ekskurzije, rekreativne nastave, zimovanja ili sportska takmičenja; stomatološki pregledi učenika

10. Nacionalni dan bez duvanskog dima

11. Prevencija i zaštita dece od opojnih droga i alkohola

12. Dan zdravlja

13.Nacionalna nedelja zdravlja usta i zuba

14. Dan Crvenog krsta - Šta znam o Crvenom krstu

15. Međunarodni dan porodice

16. Evaluacija rada tima za ZSZ

Krizni događaj u ustanovama obrazovanja i vaspitanja je u većini slučajeva nepredvidiv događaj sa potencijalno negativnim posledicama za učenike i zaposlene.

U situacijama kriznog događaja reaguje Tim za krizne događaje (deo školskog Tima za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja), najkasnije u roku od 24 sata.

Blagovremeno pružanje podrške, pre svega deci i mladima koji su neposredno ili posredno bili izloženi kriznom događaju, od neprocenjive je važnosti u ublažavanju posledica kriznog događaja i prevladavanja celokupnog iskustva, kao i solidarnost u svrhu otklanjanja posledica.