1. Pokrenuti Microsoft Word, nov dokument podesiti na A4 stranu sa marginama od po 1,27 cm
2. U nov dokument iskopirati ovaj text:

Софтвер (Software) GN

Сам по себи, хардвер је безначајан без програма који га покрећу и података са којима програми раде.
Управо ти програми и подаци чине софтверски подсистем рачунара.
Софтвер се дели на:

оперативни систем рачунара;

системски софтвер (програми оријентисани ка хардверу рачунара) ;

апликативни софтвер.

Оперативни систем PN

Оперативни систем представља пакет системских програма који служе за контролу хардвера, контролу софтвера, као и за повезивање хардвера, софтвера и корисника. Он обједињује у јединствену функционалну целину хардвер (делове рачунара), софтвер (програме на рачунару) и лајфвер (кориснике рачунара) и представља везу између корисника рачунара и самих рачунарских компоненти – хардвера.

Основне функције ОС су:

управљање периферним јединицама, меморијом, процесором

управљање подацима и програмима,

контрола функционисања рачунарског система (укључује и откривање и отклањање грешака).

Оперативни системи могу се поделити на основу:

броја програма који могу истовремено да буду у меморији (монопрограмски и мултипрограмски)

броја корисника који могу истовремено да користе рачунар (једнокориснички и вишекориснички)

начина задавања команди (оперативни системи командног типа – системски промпт, DOS, UNIX, и OS графичког типа Windows, Linux, macOS)

преносивости на различите архиектуре (преносиви који раде на различим рачунарима,  рецимо Linux и непреносиви (власнички) – пројектовани да раде на само једном рачунару Windows i macOS )

Типичан оперативни систем се састоји од следећих компонената:

микрокода,

језгра (kernel) и

љуске (омотача, шкољке – shell).

Микрокод је скуп програма специфичан за одређени хардвер рачунара. Традиционално, овај скуп је груписан у један модул, који се назива BIOS (Basic Input Output Sistem). Скуп програма је груписан у ROM меморију, на чипу који се налази у саставу основне плоче, тако да његово писање обавља произвођач основне плоче (класичан ROM).  Kada se vaš računar pokrene, BIOS pokreće, izvršava power-on self-test (POST) i inicijalizuje hardver računara. BIOS potom prenоsi kontrolu na boot loader koji se nalazi u uređaju – obično na hard disku, (ali boot loader može pokrenuti i USB uređaj ili CD/DVD). Boot loader zatim učitava vaš operativni sistem – Windows, Linux, macOS X ili sl.
У почетку BIOS је биo смештен у ROM меморију и није дозвољавао измене, временом његове функције су се проширивале тако да је корисник имао све више опција за промену и контролисање захваљујући чињеници да се BIOS складиштио касније у PROM меморији (која је дозвољавала једно програмирање после фабричког) a затим у CMOS RAM меморији  (Complementary Metal-oxide-semiconductor SRAM) која се као и ROM i PROM напајала из батерије на матичној плочи.
Новији рачунари уместо BIOS-а користе UEFI (Unified Extensible Firmware Interface) који је смештен у NAND флеш меморији која је усавршена верзија EEPROM меморије и која је non-volatile меморија у пуном значењу.

Језгро је скуп програма оперативног система који:

контролише приступ рачунару,

организује меморије, организује датотеке тј. фајлове,

распоређује рад процеса

распоређује системске ресурсе

Ови програми раде у посебном режиму рада, хардверски заштићено од могућих утицаја корисника.

Љуска је командни интерфејс који интерпретира улазне команде корисника или њихових програма и активира одговарајуће системске програме који чине језгро система. Преко љуске корисник комунцира са оперативним системом тј. рачунаром.

Системски софтвер PN

Системски програми су оријентисани према Back end компоненти рачунарског система одн. према механизмима функционисања програма и према начинима организације података на меморијама у оквиру оперативног система тако да тај софтвер претежно користе програмери, софтвер инжењери као и систем администратори . . . Back end компонента се назива још и Data Access Layer ili sloj pristupa podacima.

Програми преводиоци PPN

Програми преводиоцу су софтверски алати које програмери користе у свом раду одн. писању програма.

Рачунар разуме машински језик. Наредбе овог језика састоје се од низова јединица и нула које су означавале стања битова у меморији рачунара. Писање програма на машинском језику је веома тежак посао, подложан грешкама, па су због тога креирани други програмски језици које можемо поделити на:

– Основни симболички језик програмирања Asembler (једна наредба на овом језику обично замењује једну наредбу на машинском језику)

– Више програмске језике (BASIC, Pascal, Python, Java, C, C++, C#) (једна наредба на овим језицима обично замењује више наредби на машинском језику).

Asembler програмирање је знатно сложеније од програмирања на вишим програмским језицима и оријентисано је ка одговарајућем процесору који ће тај програм да извршава. Пошто једна наредба Asemblera обично извршава једну наредбу машинског језика то је и превођење брже а програмеру пружа већу контролу и даје му могућност да уважи све техничке спецификације хардвера за који пише програм.

Програми на овом језику су се преводили тако да се свака наредба симболичког језика преводила непосредно у одговарајућу наредбу машинског језика.

Интерпретер (Interpreter) је алат који програм написан на неком програмског језику директно извршава (на машинском језику).  Дакле, програмер уз програм који је написан на неком програмског језику испоручује и интерпретер без кога тај програм неће да ради одн. интерпретер ће тај програм да извршава. Интерпретер мора да буде прилагођен оперативном систему рачунара на коме ће програм да ради.

Компајлер је алат који програм написан на неком вишем програмског језику преводи у извршни фајл који је на машинском језику. Извршни фајл има екстензију “exe” (executable – izvršni) и извршава се непосредно без присуства компајлера на циљном рачунару. Компајлирани “exe” фајлови ће знатно брже да се извршавају него фајлови које интерпретер извршава.

Дакле, предност компајлера у односу на интерпретер је у томе што се програм брже извршава као stand alone (засебна, независна) апликација без софтверских додатака  јер је на машинском језику. Интерпретер с друге стране подразумева компатибилност са свим оперативним системима јер се уз сам програм испоручује и интерпретер који тај програм извршава а сам интерпретер је прилагођен одн. креиран за одговарајући интерпретер. Ова компатибилност са различитим оперативним системима може код компајлера одн. код извршног програма некада да представља проблем.

Уношење програма (и података) у рачунар врши се помоћу посебног програма који се зове едитор (editor).

Kоришћењем програма за повезивање – линкерa (linker) преведени програм се спаја са другим програмима и системским софтвером и добија се извршни програм (извршни фајл) који се уноси у меморију рачунара и извршава преко лоадера (loader). За тражење грешака користи се посебан програм који се назива дибагер (debugger).

Помоћни програми  PPN

Помоћни програми су програми који помажу при раду са спољашњим меморијама.

Ту треба поменути, пре свега, File Manager програме одн. програме који служе за ефикаснију организацију и манипулацију подацима на спољашњим меморијама. У њима се креирају и организују фолдери, копирају, премештају, преименују, бришу фајлови али не само на локалном нивоу (на спољашњим меморијама у оквиру рачунара на коме радимо) већ и на Интернет серверима: рецимо, баве  се организацијом фајлова на неком сајту (са Back end аспекта тј. са аспекта програмера сајта, за разлику од Front end аспекта одн. из визуре корисника сајта). Најпознатији File Manager – i су:  Total Commander, FileZilla, Explorer ++, Q Dir (Quad Explorer), Clover, Explorer² . . .

Затим, као помоћни програми, важни су архивери који служе за компримовање фајлова (више фајлова се компримује у један фајл који заузима мање меморије и самим тим се лакше манипулише њим одн. брже се меморише и преноси мрежом. Најпознатији архивери су: Win Zip, Win Rar, 7 – Zip . . .

Апликативни софтвер   PN

Апликативни програми су програми оријентисани према практичној примени рачунара одн. према примени информационих технологија у свим сферама савременог друштва. То су програми коришћени од стране корисника свих профила тако да те програме зовемо и корисничким програмима.  Дакле они су  наклоњени Front end компоненти рачунарског система одн. корисници примењују те програме у својим свакодневним пословима без потреба да залазе у детаље функционисања рачунарског система па и самог програма тј. апликације коју користе . . . Front end компонента се назива још и Presentation Layer ili sloj prezentacije . . .

Класификација апликативних програма

Text editors, Text proccessors, текст процесори, програми за обраду теxта

Spreаdsheet programi, програми за табеларна (унакрсна) израчунавања

Database Management Systems, програми за управљање базама података

Векторска графика

Битмапирана графика

Sound editing, програми за обраду звука

CAD (Computer Aided Design)

2D animacija

3D animacija

Video editing, програми за обраду видео записа

Научно – Tехничка примена

Комуникација

Електронско пословање

Забава и разонода